Pivska kragna: Kratka istorija piva u svetu i kod Srba

Prvi zapisi o pivu pronađeni su na vavilonskim tablicama iz oko 4300. godine pre nove ere. Vavilonci su proizvodili čak dvadesetak vrsta piva.

Pivo je zauzimalo važno mesto u mnogim drevnim kulturama. Pili su ga Egipćani, Asirci, Kinezi i narodi Inka. U pojedinim periodima pivo je imalo toliku vrednost da je korišćeno kao naknada za rad. Njegova istorija zato nije samo priča o piću. Pivo je vekovima bilo deo svakodnevnog života, ishrane i društvenih običaja.

Pivo u starom Egiptu

U starom Egiptu pivo je imalo posebno mesto. Prema istorijskim zapisima, pilo se iz različitih posuda. Postoje i prikazi koji govore o njegovoj širokoj upotrebi. Pivo je bilo povezano sa svakodnevnom ishranom. Koristili su ga i odrasli i deca. Postoje i zapisi o njegovoj upotrebi u različitim društvenim i verskim običajima. U pojedinim popularnim izvorima navodi se da je ponuda piva devojci imala simbolično značenje. Takve tvrdnje treba posmatrati u istorijskom kontekstu. Običaji su se razlikovali kroz različite periode.

Pivo i medicina u starom Egiptu

Pivo je imalo određenu ulogu i u staroegipatskoj medicini. Pronađeni su zapisi sa receptima u kojima se pivo pominje kao sastojak različitih preparata. Sam napitak sadrži određene vitamine i minerale. Među njima se mogu naći vitamini B grupe, magnezijum, fosfor i kalijum. Ipak, prisustvo pojedinih hranljivih materija nije razlog za preporuku alkoholnih pića.

Alkohol nosi zdravstvene rizike, pa se pivo ne može smatrati zdravom namirnicom.

Bezalkoholno pivo nema isti sadržaj alkohola. Zbog toga predstavlja drugačiji proizvod. Pivo i hleb su vekovima imali važno mesto u ishrani pojedinih evropskih društava.

Kako je pivo stiglo u Evropu?

Istorija piva u Evropi veoma je duga. Rimljani su ga poznavali i proizvodili. Međutim, pivarstvo je postojalo i pre širenja Rimskog carstva. Tokom ranog srednjeg veka pivo su često proizvodile žene. Kasnije su važnu ulogu u proizvodnji preuzeli manastiri. Monasi su unapređivali tehnike proizvodnje i čuvali znanje o pivarstvu. Komercijalna proizvodnja vremenom se razvijala u različitim evropskim zemljama.

Najstarije evropske pivare

U Nemačkoj se nalazi nekoliko pivara koje imaju veoma dugu tradiciju. Jedna od najpoznatijih je povezana sa manastirom Vajhenštefan. Pivara u Vajhenštafenu navodi 1040. godinu kao početak svoje istorije. Oko prvenstva najstarije pivare postoje različite istorijske tvrdnje. Češka takođe ima dugu i značajnu tradiciju proizvodnje piva.

Pivo u srednjovekovnoj Srbiji

Pivo i pivarstvo imaju dugu tradiciju i na prostoru Srbije. Istorijski izvori ukazuju da je proizvodnja piva bila poznata još tokom srednjeg veka. O tome svedoče različiti dokumenti iz vremena vladavine dinastije Nemanjića. Među njima se navode sačuvana pisma i povelje. Termini korišćeni u tim dokumentima ukazuju na poznavanje proizvodnje slada. Pominje se i upotreba hmelja u procesu proizvodnje. To ukazuje da se pivo koristilo na dvorovima, u manastirima i na privatnim posedima.

Rađanje moderne pivske Srbije

Razvoj modernog pivarstva u Beogradu posebno je ubrzan tokom 18. i 19. veka. Nakon Austro-turskog rata od 1716. do 1718. godine, Beograd i okolinu preuzima Austrija. U grad dolazi i veći broj doseljenika iz različitih krajeva. Među njima su bili i pivarski majstori. Oni su otvarali manje zanatske radionice za proizvodnju piva. Pivo se vremenom širilo među stanovništvom. Pilo se i među pripadnicima austrijske vojske. Postalo je prisutno i na dvoru beogradskog mitropolita.

Prve pivare u Beogradu

Počeci ozbiljnije proizvodnje piva u Beogradu vezuju se za 19. vek. Mlinarski stručnjak Jovan Vajnhapal iz Sremske Mitrovice otvorio je 1839. godine malu pivaru. Radionica se nalazila na prostoru tadašnjeg Zapadnog Vračara. Kapacitet je bio mali. Proizvodnja se uglavnom odvijala ručno. Samo godinu dana kasnije otvorena je nova pivara u beogradskom predgrađu Sava-mahala. Bila je poznata kao Velika ili Kneževa pivara. Pivara je nominalno bila u vlasništvu kneginje Ljubice Obrenović.

Oko 1850. godine beogradski mehandžija Filip Đorđević otvorio je novu pivaru. Objekat se nalazio na uglu Cetinske i Skadarske ulice. Zbog malog kapaciteta ova pivara dobila je naziv Mala pivara. Godine 1871. ušla je u sastav Prvog srpskog pivarskog društva.

Vajfert i početak industrijske proizvodnje

Začetak industrijske proizvodnje piva u Beogradu vezuje se za 1872. godinu. Tada pančevački industrijalac Ignjat Vajfert započinje gradnju parne pivare. Pivara se nalazila na tadašnjem Smutekovcu, na prostoru današnjeg Mostara. Proizvodnja je zvanično počela 1873. godine. Pivara je nosila naziv Prva srpska parna pivara Đorđa Vajferta. Đorđe Vajfert je od te godine preuzeo upravljanje pivarom. Tokom prvih godina rada proizvodnja je dostizala oko 50.000 hektolitara godišnje. Za tadašnje prilike to je predstavljalo veoma značajan kapacitet.

Razvoj Vajfertove pivare

Vajfert je kasnije ulagao u modernizaciju proizvodnje. Posle rata deo sredstava od ratne odštete iskorišćen je za obnovu pivare. Pivara je potom transformisana u akcionarsko društvo. Njen naziv bio je Prva srpska parna pivara Đorđe Vajfert A.D.

Tokom međuratnog perioda proizvodni kapacitet dostizao je i 180.000 hektolitara godišnje. Posle Drugog svetskog rata pivara je promenila naziv. Od 1947. godine radila je kao javno preduzeće pod imenom „7. juli“. Takav status zadržala je do 13. januara 1963. godine.

Bajloni i Mala pivara

Važan deo istorije beogradskog pivarstva predstavlja i Mala pivara. Firmа Ignjat Bajloni i sinovi preuzela je pivaru od Prvog srpskog pivarskog društva. Preuzimanje je izvršeno 1888. godine. Bajloni je tokom narednih decenija modernizovao proizvodnju.

Pivara je postepeno prešla na parni pogon. Početkom 20. veka uspešno je poslovala na tržištu Beograda i Srbije. Jedno vreme bila je među vodećim proizvođačima piva u gradu. Uspešno je radila i tokom međuratnog perioda.

Od 1947. do 1963. godine radila je pod nazivom Pivara Beograd.

Beogradska pivarska tradicija

Istorija piva u Beogradu povezana je sa razvojem samog grada. Od malih zanatskih radionica nastale su velike industrijske pivare. Razvoj pivarstva pratio je tehnološki napredak i rast stanovništva. Vajfert, Bajloni i druge pivare ostavili su snažan trag u industrijskoj istoriji Beograda. Njihova istorija danas predstavlja deo industrijskog i kulturnog nasleđa grada.

Autor teksta je Nenad M Perić / Pivska kragna, Foto: Freepik