Borovnica – lekovita svojstva i značaj

Borovnica je jedna od najpoznatijih šumskih bobica, cenjena zbog prijatnog ukusa, karakteristične tamnoplave boje i bogatstva biljnih jedinjenja.

Njeni plodovi vekovima se koriste u ishrani, tradicionalnoj medicini i pripremi različitih proizvoda. Borovnica se jede sveža ili sušena, a od nje se prave sokovi, džemovi, marmelade, slatko, sirupi, kolači i drugi proizvodi. Posebno je zanimljiva zbog sadržaja polifenola i antocijanina, biljnih pigmenata koji daju plodu karakterističnu tamnoplavu do ljubičastu boju. Savremena istraživanja posebno proučavaju antocijanine i druge polifenole iz borovnice zbog njihovih antioksidativnih i potencijalno protivupalnih svojstava. Važno je, međutim, razlikovati nutritivni značaj borovnice od tvrdnji da ona može da leči određene bolesti. Borovnica može biti vredan deo zdrave ishrane, ali nije zamena za medicinsku terapiju.

Engleski i latinski naziv borovnice

Engleski naziv: Blueberry / Bilberry | Latinski naziv: Vaccinium

Naziv Vaccinium odnosi se na čitav rod biljaka iz porodice vresova. U Evropi je posebno značajna šumska borovnica, odnosno Vaccinium myrtillus L. Ona se u engleskom jeziku najčešće naziva bilberry, dok se naziv blueberry uglavnom koristi za druge vrste i sorte borovnice koje se komercijalno uzgajaju.

Borovnica kao biljka

Borovnica je niska žbunasta biljka koja pripada porodici Ericaceae – vresovi. Šumska borovnica najčešće raste kao razgranat žbun niskog rasta, naročito na kiselim, humusnim i dobro dreniranim zemljištima. Može se pronaći u različitim tipovima šuma, posebno u četinarskim i mešovitim šumama. U prirodi često formira veće zajednice, pa se na pogodnim staništima može pronaći veliki broj biljaka na relativno malom prostoru. Listovi su sitni i ovalni, dok su cvetovi mali i najčešće ružičasto-zelenkasti. Plod je okrugla bobica koja tokom sazrevanja menja boju. Zrela šumska borovnica je tamnoplava do gotovo crna. Unutrašnjost ploda može biti izrazito tamno obojena zbog prisustva antocijanina. Borovnica cveta tokom proleća, dok plodovi najčešće sazrevaju tokom leta. Tačno vreme sazrevanja zavisi od nadmorske visine, klimatskih uslova i staništa.

Gde borovnica raste?

Šumska borovnica rasprostranjena je u velikom delu Evrope, kao i u određenim područjima severne Azije. Najviše joj odgovaraju kisela i humusna zemljišta. U Srbiji se može pronaći u planinskim i brdskim krajevima, posebno na odgovarajućim šumskim staništima. Za razliku od mnogih plantažnih sorti, šumska borovnica raste nisko pri zemlji. Zbog toga je njeno branje zahtevnije i sporije. Tradicionalno se bere ručno, a u pojedinim krajevima koriste se i posebni alati nalik češljevima. Nepažljivo branje može oštetiti biljku, pa način sakupljanja treba prilagoditi zaštiti prirodnog staništa.

Domaća i šumska borovnica

Važno je napraviti razliku između šumske borovnice i borovnica koje se uzgajaju na plantažama. Šumska borovnica je najčešće Vaccinium myrtillus, dok se u komercijalnom uzgoju koriste druge vrste i hibridi. Plantažna proizvodnja omogućila je da borovnica bude dostupna tokom većeg dela godine. Zbog toga se danas može pronaći na pijacama, u prodavnicama i marketima, dok se šumska borovnica i dalje povezuje sa tradicionalnim sakupljanjem u prirodi.

Pročitajte i: Domaće borovnice i zdravstvene prednosti u ishrani

Zašto je borovnica tamnoplava?

Jedna od najzanimljivijih karakteristika borovnice jeste njena intenzivna boja. Za nju su posebno odgovorni antocijanini, grupa biljnih pigmenata iz porodice flavonoida. Antocijanini su među najviše proučavanim bioaktivnim jedinjenjima borovnice. Upravo zbog njih borovnica ima karakterističnu plavu, ljubičastu i tamnocrvenu nijansu. Ova jedinjenja imaju antioksidativna svojstva i predmet su brojnih istraživanja koja ispituju njihov mogući uticaj na oksidativni stres, upalne procese i zdravlje krvnih sudova.

Nutritivni sastav borovnice

Borovnica je relativno lagana namirnica koja sadrži vodu, ugljene hidrate, vlakna, vitamine, minerale i različita biljna jedinjenja. Njena nutritivna vrednost zavisi od vrste, sorte, stepena zrelosti i uslova uzgoja. Zbog toga se konkretne vrednosti mogu razlikovati između različitih baza podataka.

Među važnijim sastojcima borovnice nalaze se:

• vitamin C,
• vitamin K,
• mangan,
• vlakna,
• polifenoli,
• flavonoidi,
• antocijanini.

Borovnica je posebno zanimljiva zbog sastava polifenola, a ne samo zbog sadržaja vitamina i minerala.

Pročitajte i: Zdravlje na dlanu: Bobičasto voće i pozitivni učinci na zdravlje

Borovnica kao izvor antioksidanasa

Antioksidativni potencijal jedan je od razloga zbog kojih je borovnica toliko proučavana.

Organizam svakodnevno stvara reaktivne molekule tokom normalnih metaboličkih procesa. Na njih utiču i brojni spoljašnji faktori, uključujući zagađenje, pušenje, alkohol i različite oblike stresa. Polifenoli iz hrane mogu doprineti ukupnom antioksidativnom kapacitetu ishrane. Borovnica je posebno interesantna zbog antocijanina, flavonoida i drugih fenolnih jedinjenja. Zbog toga se bobičasto voće često navodi kao važan deo raznovrsne ishrane bogate biljnim namirnicama.

Borovnica i zdravlje srca i krvnih sudova

Polifenoli i antocijanini iz borovnice proučavaju se zbog mogućeg uticaja na faktore povezane sa zdravljem kardiovaskularnog sistema. Neka istraživanja ukazuju na moguće povoljne promene pojedinih metaboličkih parametara, ali rezultati kliničkih studija nisu dovoljno dosledni da bi se borovnica mogla smatrati terapijom za srčane i krvno-sudne bolesti. Zato je najbolje posmatrati je kao deo kvalitetne ishrane koja uključuje voće, povrće, vlakna, integralne žitarice i druge biljne namirnice.

Borovnica i šećer u krvi

Borovnica se često preporučuje osobama koje vode računa o unosu šećera i ugljenih hidrata. Međutim, tvrdnju da borovnica sama po sebi „snižava šećer u krvi“ treba uzeti sa rezervom. Istraživanja pokazuju određeni potencijal, ali još nema dovoljno dokaza da bi se borovnica mogla koristiti kao terapija za dijabetes. Zbog toga osobe sa dijabetesom mogu da je uključe u uravnoteženu ishranu, ali ne treba da menjaju propisanu terapiju bez saveta lekara.

Borovnica i zdravlje očiju

Borovnica se decenijama povezuje sa zdravljem vida. Ova ideja ima dugu tradiciju, ali savremena istraživanja daju oprezniju sliku. Ekstrakti borovnice proučavani su zbog potencijalnog uticaja na očne funkcije, ali nema dovoljno dokaza da borovnica kod zdravih ljudi značajno poboljšava vid. Poznata je i priča o britanskim pilotima iz Drugog svetskog rata, kojima se pripisivala upotreba borovnice zbog boljeg noćnog vida. Kasnija istraživanja nisu pružila dovoljno pouzdane dokaze da borovnica značajno poboljšava noćni vid.

Borovnica i probavni sistem

Plod borovnice sadrži vlakna koja doprinose normalnom radu digestivnog sistema. Osim vlakana, polifenoli iz bobičastog voća predmet su istraživanja zbog mogućeg uticaja na mikrobiotu creva. Borovnicu ipak ne treba nazivati probiotikom. Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se unesu u odgovarajućoj količini, mogu imati zdravstvenu korist. Borovnica može biti deo ishrane koja podržava zdravu crevnu mikrobiotu, ali nije zamena za probiotske namirnice ili preparate.

Borovnica i imunitet

Borovnica sadrži vitamin C i različite polifenole koji doprinose njenoj nutritivnoj vrednosti. Zdrava i raznovrsna ishrana važna je za normalno funkcionisanje imunskog sistema. Borovnica zbog svog sastava može biti deo takve ishrane. Međutim, nije opravdano tvrditi da sok ili čaj od borovnice predstavljaju lek ili da mogu sprečiti infekcije.

Možda vas zanima: Ishrana za jači imunitet: Hranom protiv virusa

Borovnica i crno grožđe

Borovnica i crno grožđe spadaju među tamno obojene namirnice bogate različitim biljnim jedinjenjima. Posebno su zanimljivi polifenoli poput antocijanina i drugih flavonoida. Zbog toga su ove namirnice predmet brojnih istraživanja koja ispituju njihovu ulogu u zdravoj ishrani.

Pročitajte i: Kako borovnice i crno grožđe jačaju imunitet?

Da li borovnica može da spreči rak?

Ovo je jedna od najčešće ponavljanih tvrdnji o borovnici, ali zahteva oprez. Laboratorijska i pretklinička istraživanja antocijanina i drugih polifenola pokazala su različite potencijalno korisne biološke efekte. To uključuje uticaj na oksidativni stres, upalne procese i pojedine ćelijske mehanizme. Međutim, takvi rezultati ne znače da konzumiranje borovnice sprečava ili leči rak kod ljudi. Zato nije pravilno borovnicu predstavljati kao „lek protiv raka“. Mnogo je preciznije reći da je reč o voću bogatom polifenolima koje je zanimljivo za istraživanja u oblasti zdravlja i prevencije hroničnih bolesti.

Sveža ili sušena borovnica?

Sveža borovnica je odličan izbor kada je dostupna, jer sadrži mnogo vode i relativno malo kalorija po gramu. Sušenjem se uklanja veliki deo vode, pa se prirodni šećeri i kalorije koncentrišu u manjoj količini proizvoda. Zbog toga sušena borovnica može biti praktična, ali je važno obratiti pažnju na količinu. Neki komercijalni proizvodi sadrže i dodat šećer, pa je deklaraciju dobro proveriti pre kupovine.

Sok od borovnice

Sok od borovnice jedan je od tradicionalno najpoznatijih načina korišćenja ovog voća. Pravi se od svežih ili prerađenih plodova, a može sadržati dodat šećer ili biti proizveden bez njegovog dodavanja. Za svakodnevnu ishranu cela bobica ima jednu važnu prednost. Ona sadrži vlakna koja se tokom ceđenja u velikoj meri gube. Zbog toga nije isto pojesti porciju sveže borovnice i popiti sok od nje. Kod zaslađenih sokova dodatni šećer dodatno povećava energetsku vrednost napitka.

Borovnica u kuhinji

Borovnica je veoma zahvalna za pripremu različitih namirnica i poslastica. Od svežih plodova mogu se pripremati:

• kolači i pite,
• torte,
• mafini,
• palačinke,
• sladoled,
• voćni kremovi,
• smutiji,
• džemovi i marmelade,
• slatko,
• sirupi i sokovi.

Borovnica se može kombinovati sa jogurtom, ovsenim pahuljicama, orašastim plodovima i drugim vrstama voća.

Čaj od borovnice

U tradicionalnoj upotrebi koriste se različiti delovi biljke, uključujući plod i list. Čaj od osušenog ploda predstavlja jednostavan način korišćenja borovnice, ali količina bioaktivnih jedinjenja zavisi od načina pripreme, sušenja i skladištenja. List borovnice takođe sadrži različita biljna jedinjenja i predmet je naučnih istraživanja. Ipak, nema dovoljno kliničkih dokaza da se čaj od lista preporučuje kao terapija za dijabetes, bolesti bubrega, mokraćne puteve ili druga oboljenja. Poseban oprez potreban je kod dugotrajne ili velike upotrebe preparata od lista. Osobe koje koriste lekove trebalo bi da se pre upotrebe biljnih preparata posavetuju sa lekarom ili farmaceutom.

Borovnica u tradicionalnoj medicini

Borovnica ima dugu tradiciju korišćenja u narodnoj medicini. Plodovi su tradicionalno korišćeni kod različitih digestivnih tegoba, dok su list i drugi delovi biljke korišćeni za različite zdravstvene probleme. Mnoge od tih primena danas se istražuju savremenim metodama. Ipak, tradicionalna upotreba sama po sebi nije dokaz da određeni preparat leči konkretnu bolest. Zbog toga je važno napraviti razliku između narodnog iskustva i klinički potvrđenog dejstva.

Zanimljivosti o borovnici

• Borovnica nije samo jedna biljka. Rod Vaccinium obuhvata veliki broj različitih vrsta.
• Šumska borovnica razlikuje se od američke borovnice. Evropska šumska borovnica je najčešće Vaccinium myrtillus, dok se u plantažnoj proizvodnji koriste druge vrste i hibridi.
• Borovnicu karakterišu antocijanini. Ovi pigmenti pripadaju grupi flavonoida i odgovorni su za njenu tamnu boju.
• Sušenjem se povećava koncentracija šećera i kalorija po gramu. Zbog gubitka vode mala količina sušene borovnice predstavlja mnogo koncentrovaniju namirnicu od svežeg ploda.
• Borovnica je tradicionalno šumsko voće. Sakupljanje divljih plodova vekovima je deo života stanovništva u planinskim i ruralnim krajevima.
• Borovnica se koristi i u savremenoj gastronomiji. Od nje se prave brojni deserti, sokovi, džemovi i drugi proizvodi.

Borovnica i njen značaj za čoveka

Značaj borovnice nije samo u tradicionalnom verovanju da je lekovita. Njena najveća vrednost ogleda se u kombinaciji nutritivnih materija i velikog broja biljnih bioaktivnih jedinjenja. Redovno unošenje raznovrsnog voća i povrća povezano je sa kvalitetnijom ishranom. Bobičasto voće posebno je zanimljivo zbog sadržaja polifenola. Borovnica se zbog toga može smatrati vrednim dodatkom jelovniku, naročito kada se jede kao cela, sveža ili zamrznuta bobica.

Pročitajte i: Šta je dobra ishrana? Vodič za zdrav i uravnotežen način ishrane

Kako najbolje koristiti borovnicu?

Za većinu ljudi najjednostavniji način jeste konzumiranje svežih ili zamrznutih plodova. Može se dodati doručku, jogurtu, ovsenoј kaši, smutiju ili voćnoj salati. Zamrznuta borovnica takođe može biti praktičan izbor kada svež plod nije dostupan. Kod sokova treba obratiti pažnju na količinu dodatog šećera. Kod sušenih proizvoda važno je proveriti deklaraciju, jer neki proizvodi sadrže značajne količine dodatih zaslađivača.

Da li je borovnica zaista lekovita?

Odgovor zavisi od toga šta podrazumevamo pod lekovitošću. Borovnica nesumnjivo sadrži brojne nutritivne i bioaktivne komponente. Njeni antocijanini, flavonoidi i drugi polifenoli imaju biološka svojstva koja se intenzivno proučavaju. Ipak, savremeni dokazi ne opravdavaju tvrdnje da borovnica može da leči ozbiljne bolesti. Zato je najbolje borovnicu posmatrati kao nutritivno vrednu namirnicu sa zanimljivim bioaktivnim sastavom, a ne kao zamenu za lekove ili medicinsko lečenje.

Zaključak

Borovnica je ukusno i nutritivno vredno voće koje zaslužuje mesto u raznovrsnoj i uravnoteženoj ishrani. Njena tamna boja, prijatan ukus i bogatstvo biljnih jedinjenja čine je posebno zanimljivom sa nutritivnog i naučnog stanovišta. Najviše smisla ima konzumirati je kao celu bobicu, svežu ili zamrznutu, uz raznovrsnu ishranu. Umesto da je posmatramo kao čudotvorni lek, borovnicu treba ceniti zbog onoga što zaista jeste, kvalitetna namirnica bogata vlaknima i različitim biljnim jedinjenjima, koja može biti deo zdravog načina života.

Foto: