Šta se dešava u telu kada ne pijemo dovoljno vode?

Voda je neophodna za gotovo svaki proces u organizmu. Učestvuje u regulaciji telesne temperature, varenju, cirkulaciji i izbacivanju otpadnih materija.

Kada ne unosimo dovoljno tečnosti, telo počinje da štedi vodu. Tada se javljaju prvi znaci dehidratacije. Dehidratacija ne mora odmah da bude ozbiljna. Nekada se najpre javljaju žeđ, suva usta, umor ili tamnija mokraća. Ako nedostatak tečnosti potraje, mogu se pojaviti glavobolja, zatvor, vrtoglavica i problemi sa koncentracijom. Teža dehidratacija može biti veoma opasna i zahteva medicinsku pomoć.

Zašto je voda toliko važna organizmu?

Oko dve trećine telesne mase čoveka čini voda. Ona je deo krvi, znoja, mokraće, pljuvačke i drugih telesnih tečnosti. Voda omogućava normalno funkcionisanje ćelija i učestvuje u prenosu hranljivih materija. Pomaže i telu da reguliše temperaturu. Organizam vodu stalno gubi mokrenjem, znojenjem i disanjem. Zato je potrebno redovno nadoknađivati tečnost tokom dana.

1. Javlja se žeđ

Žeđ je jedan od prvih signala da telu nedostaje tečnosti. Ona predstavlja prirodan mehanizam koji podstiče čoveka da unese vodu. Ipak, ne treba čekati da žeđ postane jaka. Potrebe za tečnošću povećavaju se tokom fizičke aktivnosti, po toplom vremenu i kod povišene temperature, povraćanja ili proliva.

2. Mokraća postaje tamnija

Jedan od praktičnih znakova nedovoljnog unosa tečnosti jeste promena boje mokraće. Kada telo štedi vodu, mokraća može postati tamnija i koncentrisanija. Ujedno se može smanjiti učestalost mokrenja. Ako osoba gotovo uopšte ne mokri, to može biti znak ozbiljne dehidratacije. Takvo stanje zahteva brzu procenu zdravstvenog radnika.

3. Pojavljuju se umor i slabost

Nedostatak tečnosti može uticati na svakodnevno funkcionisanje. Čovek može osećati umor, slabost ili smanjenu izdržljivost. Kod većeg gubitka tečnosti mogu biti pogođene i fizičke sposobnosti. Zato se tokom fizičke aktivnosti posebno mora obratiti pažnja na unos tečnosti. Potrebe nisu iste kod svih ljudi.

4. Koncentracija može da oslabi

Dehidratacija može uticati i na kognitivne funkcije. Kod manjka tečnosti mogu se javiti slabija koncentracija, promena raspoloženja i osećaj mentalne usporenosti. To može biti posebno neprijatno tokom rada, učenja ili vožnje. Kod ozbiljne dehidratacije mogu se javiti i konfuzija i gubitak svesti.

5. Glavobolja može postati češća

Nedostatak tečnosti povezuje se sa pojavom glavobolje. Dehidratacija može uticati na promene u telesnim tečnostima i krvotoku. Kod nekih ljudi to može doprineti glavobolji ili pogoršanju postojećih tegoba. Ipak, glavobolja nema samo jedan uzrok. Zato nije svaka glavobolja posledica nedovoljnog unosa vode.

6. Creva mogu da rade sporije

Nedovoljan unos tečnosti može doprineti zatvoru. Kada organizmu nedostaje vode, stolica može postati tvrđa i teže prolaziti kroz creva. Dovoljan unos tečnosti može pomoći da stolica bude mekša. Ipak, na rad creva utiču i vlakna, fizička aktivnost, lekovi i druge navike.

7. Bubrezi dobijaju manje tečnosti

Bubrezi imaju važnu ulogu u regulisanju količine vode i izbacivanju otpadnih materija. Kada organizmu nedostaje tečnosti, bubrezi pokušavaju da sačuvaju što više vode. Zato se proizvodi manja količina koncentrisanije mokraće. Dugotrajniji problemi sa hidratacijom mogu biti povezani sa većim rizikom od pojave bubrežnih kamenaca. Ozbiljna dehidratacija može smanjiti dotok krvi do bubrega i dovesti do akutnog oštećenja bubrega.

8. Telo teže reguliše temperaturu

Voda je važna za održavanje normalne telesne temperature. Znojenje predstavlja jedan od načina na koji telo gubi toplotu. Ako nema dovoljno tečnosti, sposobnost organizma da se hladi može biti narušena. Zbog toga je rizik od dehidratacije veći tokom velikih vrućina. Isto važi za intenzivnu fizičku aktivnost.

9. Krvotok može biti pogođen

Veći gubitak telesne vode smanjuje količinu tečnosti u krvotoku. To može uticati na rad srca i krvni pritisak. Kod ozbiljne dehidratacije mogu se javiti ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak i vrtoglavica. Zbog toga ozbiljnu dehidrataciju ne treba pokušavati rešavati samo čekanjem da simptomi prođu.

10. Zglobovi zavise od dovoljne hidratacije

Voda je sastavni deo telesnih tečnosti koje pomažu podmazivanju i zaštiti zglobova. Ona učestvuje i u zaštiti kičmene moždine i drugih osetljivih tkiva. Ipak, nije pravilno svaki bol u zglobovima pripisivati dehidrataciji. Bolovi mogu imati veliki broj drugih uzroka.

11. Usta mogu postati suva

Suva usta jedan su od čestih znakova manjka tečnosti. Organizam tada proizvodi manje pljuvačke. To može doprineti osećaju suvih usta i neprijatnosti tokom govora ili gutanja. Neprijatan zadah takođe može biti izraženiji kada su usta suva. Ipak, loš zadah može imati brojne druge uzroke, uključujući probleme sa zubima i desnima.

12. Koža može postati suvlja

Kada telo nema dovoljno tečnosti, mogu se pojaviti znaci dehidratacije. Suva usta i suva koža mogu biti među njima. Ipak, stanje kože zavisi od mnogo faktora. Na njega utiču temperatura, vlažnost vazduha, nega kože, ishrana i različita zdravstvena stanja.

13. Raste rizik od dehidratacije

Tokom toplog vremena telo gubi više vode kroz znoj. Ako se izgubljena tečnost ne nadoknađuje, rizik od dehidratacije raste. Istovremeno se otežava prirodno hlađenje organizma. Poseban oprez potreban je tokom fizičkog napora na visokim temperaturama. Važno je praviti pauze i redovno unositi tečnost.

Koliko vode nam je zapravo potrebno?

Ne postoji jedna količina vode koja odgovara svakoj osobi. Potrebe zavise od godina, pola, fizičke aktivnosti, temperature, zdravstvenog stanja i ishrane. Deo vode svakog dana dobijamo i iz hrane. EFSA kao referentnu vrednost za ukupan dnevni unos vode navodi oko 2,0 litra za žene i 2,5 litra za muškarce. Ove vrednosti uključuju vodu iz svih izvora, dakle i onu iz hrane i drugih napitaka. To ne znači da svaka osoba mora svakog dana popiti baš toliko vode. Potrebe se menjaju u zavisnosti od uslova i aktivnosti.

Kako prepoznati ozbiljnu dehidrataciju?

Blaga dehidratacija najčešće se može prepoznati po žeđi, suvim ustima, glavobolji i tamnijoj mokraći. Međutim, ozbiljan nedostatak tečnosti može izazvati mnogo teže simptome. Konfuzija, nesvestica, veoma ubrzan rad srca, otežano disanje ili nemogućnost mokrenja zahtevaju hitnu procenu. Teška dehidratacija može ugroziti više organa i biti životno opasna. Posebno treba obratiti pažnju kada do gubitka tečnosti dolazi zbog povraćanja ili proliva. Isto važi za visoku temperaturu i intenzivno znojenje.

Voda je važna, ali ni preterivanje nije dobro

Važno je unositi dovoljno tečnosti, ali ni prekomerno ispijanje velikih količina vode u kratkom periodu nije bez rizika. Bubrezi imaju ograničenu sposobnost izlučivanja vode. Veoma brzo unošenje prevelike količine može dovesti do opasnog pada koncentracije natrijuma u krvi. Zato je najbolji pristup redovan unos tečnosti tokom dana. Potrebe treba prilagoditi vremenskim uslovima, aktivnosti i individualnim potrebama.

Šta možemo da uradimo?

Najjednostavnija navika jeste da vodu imamo pri ruci tokom dana. Čaša vode uz obrok može biti dobar početak. Tokom toplih dana i fizičke aktivnosti potrebe za tečnošću mogu biti veće. Ne treba se oslanjati samo na jedan znak. Žeđ, boja mokraće, suva usta i osećaj umora mogu biti korisni signali. Ako se pojave ozbiljni simptomi, potrebno je potražiti stručnu pomoć.

Voda nije lek za sve zdravstvene probleme, ali je osnovna potreba organizma. Redovan unos tečnosti pomaže telu da održava normalnu temperaturu, cirkulaciju, varenje i izbacivanje otpadnih materija.

Foto: Magnific