Uživanje na prvom mestu
Kažu da Japanci imaju simbol koji u isto vreme znači i problem i rešenje. To bi značilo da za svaki problem postoji rešenje, ali i da se teška vremena mogu dobro iskoristiti, makar samo za stvaranje dobre ideje.
Kako je nastala ideja o vinariji
Sad već davnog proleća 1999. godine, u nemogućnosti da rade ono što najbolje znaju, četiri dugogodišnja prijatelja provodila su vreme u dokolici. Na jednom od tih druženja nekome je palo na pamet da bi njih četvorica, svi do jednog ljubitelji dobrog vina, kada sve ovo prođe, mogli otvoriti vinariju.
Ova priča ne bi bila toliko zanimljiva da jedan od te četvorice „dokoličara“ nije bio i Zvonko Bogdan, jedna od najvećih legendi Panonske ravnice.
Već sledeće godine, čim su se stvorili uslovi za normalno poslovanje, krenulo se s reči na dela. Kako uz ime Zvonka Bogdana može da ide samo najbolje, potraga za najboljom tehnologijom i enologom koji zna da je koristi okončana je u Nemačkoj, u porodičnoj Vinariji Seeger.
Od Nemačke do vinograda na Paliću
Vinarija Seeger posluje od 1865. godine. Njen današnji vlasnik Thomas Seeger jedan je od pionira među tehnolozima koji koriste takozvani zatvoreni sistem proizvodnje. Ujedno je i jedan od cenjenijih enologa u Evropi.
U dogovoru sa njim doneta je odluka da se obrađuje oko 50 hektara vinograda. To je površina na kojoj može kvalitetno da se isprati ceo proces. On obuhvata sve faze, od sadnje vinograda i kvaliteta grožđa do prerade.
U potrazi za pravim zemljištem, više od 180 uzoraka zemlje poslato je na analizu. Osim kvaliteta zemlje, vodilo se računa i o klimatskim uslovima.
Vinogradi su morali da budu u blizini jezera. Ona stvaraju posebnu mikroklimu koja pogoduje uzgoju vinove loze. Blizina jezera utiče i na smanjenje temperaturnih oscilacija između dana i noći, ali i između leta i zime.
Zbog svega toga, vinogradi su zasađeni na zemljištu koje se sastoji iz dva sloja. Gornji sloj čini humus, dok se ispod njega nalazi 68 metara gline. Ona predstavlja idealnu podlogu za rano sazrevajuće sorte vinove loze.
Vinarija koja prati svaki detalj
Naša poseta vinariji bila je unapred najavljena i dogovorena. Već na prilasku Paliću, s leve strane autoputa iz pravca Novog Sada, ugledali smo prepoznatljivu kulu okruženu vinogradima.
Sačekao nas je večito užurbani menadžer vinarije, gotovo uvek sa telefonom u rukama. Njegov životni tempo odmah nam je pokazao koliko je užurban i sam objekat.
U delu namenjenom gostima, budućem restoranu i hotelu, majstori su uveliko završavali radove. U vinariji je trajalo veliko spremanje nakon upravo završene berbe. Grožđe je već bilo u tankovima, pa je proizvodnja ovogodišnjeg vina praktično otpočela.
„Dugo smo birali mesto i sorte vinove loze koje ćemo zasaditi. Nakon brojnih ispitivanja i analiza odluka je doneta. Vinarija je okružena sa 17 hektara vinograda, a dodatnih 9 hektara se nalazi na samoj obali jezera Ludaš“, rekao je menadžer vinarije.
On je objasnio da su, nakon obilaska brojnih vinarija u Francuskoj, Kaliforniji, Americi, Austriji i Nemačkoj, odlučili da primene najsavremeniju tehnologiju.
„Naša vinarija je jedna od 30 takvih u celoj Evropi, a ceo sistem je digitalizovan i internetom povezan kako sa proizvođačem u Sloveniji, tako i sa našim enologom u Nemačkoj. Zahvaljujući ovome oni u svakom trenutku mogu sagledati stanje u vinariji i u slučaju potrebe reagovati“, rekao je menadžer.
Koje sorte grožđa rastu u vinogradima?
Na početku svakog reda uredno stoji natpis sa sortom koja je zasađena. U vinogradima Vinarije Zvonko Bogdan zastupljene su dve sorte belog grožđa: Sauvignon Blanc i Pinot Blanc.
Od crnih sorti zastupljene su Merlot, Cabernet Franc i Frankovka. Ovde se, iz poštovanja prema glavnom enologu, Frankovka obeležava njenim nemačkim nazivom Lemberger.
Opredeljenje za ove sorte rezultat je saveta vodećih stručnjaka. U obzir su uzeti klima i zemljište na kome se sade. Važna je bila i činjenica da su se upravo ove sorte uzgajale ovde u vreme Habsburške monarhije.
Na naše oduševljenje činjenicom da je na početku svakog reda vinove loze zasađena po jedna ruža, menadžer vinarije reagovao je osmehom.
„Ruže i vinovu lozu napadaju iste bolesti. Razlika je samo u tome što su ruže mnogo osetljivije, pa se pojava eventualnih bolesti na njima brže vidi. Ovo nam omogućava brzu reakciju u slučaju potrebe, a često se na ovaj način može sprečiti pojava bolesti na vinovoj lozi“, objasnio je.
Važan je čak i izbor boje ruža. Na početku redova u kojima su zasađene bele sorte nalaze se bele ili svetlije ruže. Ispred crnih sorti sade se crvene ruže.
Od berbe do barika
U svrhu zaštite koriste se isključivo biološka sredstva, ali se čak i ona oprezno primenjuju. Ukoliko se berba vrši neposredno posle zaštite, takvo grožđe može dati vino od koga kasnije zna i glava da zaboli.
Zbog toga se ovde strogo vodi računa da se poslednji tretman obavi najmanje 20 dana pre berbe. Nakon isteka tog perioda u redovni obilazak vinarije dolazi glavni tehnolog.
On meri količinu šećera u grožđu i odlučuje kada počinje berba. Tokom berbe radi se svakog jutra, od izlaska sunca pa najkasnije do 8.30 časova.
Prema njegovim rečima, veoma je važna i temperatura zrna u trenutku početka procesa proizvodnje.
Finalna faza za određena vina vrši se barikiranjem. Podrum za barik opremljen je najsavremenijim buradima od francuskog i američkog hrasta.
Ovde postoji i poseban uređaj kojim se reguliše vlažnost vazduha. Čim ona padne ispod 70 odsto, automatski se pokreće ovlaživanje.
Objasnili su nam da je to od velikog značaja. Ukoliko se vlažnost spusti ispod određenog procenta, bure počinje da upija vino, što nikako ne sme da se dogodi.
Kad smo već kod barika, enolozi ove vinarije precizno su definisali tosting i vrstu hrasta koja najviše odgovara odabranim sortama. Mešavina ove dve vrste hrasta, u šta smo se i lično uverili, idealna je za vina koja se ovde proizvode.
Vinarija Zvonko Bogdan otvorena za posetioce
U sve navedeno možete se uveriti i sami. Vinarija Zvonko Bogdan širom otvara vrata svojim gostima, a turističke posete i obilazak vinarije organizovani su svakog dana.
Jer, što bi Zvonko rekao: „Sada sam u životnoj dobi kada je uživanje na prvom mestu. Nemam vremena za bilo kakve ozbiljnije napore osim uživanja.“
Izvor: womenandwineserbia.com
