Zašto je grljenje dece ključno za njihovo samopouzdanje?
Istraživanja sprovedena tokom prethodne decenije ukazuju koliko je bitna veza između privrženosti i nežnosti u detinjstvu i zdravlja i sreće u budućnosti.
Svi živimo brzo, vodimo stresan život i imamo bezbroj briga kao roditelji. Kristalno je jasno da je najvažnije da s vremena na vreme zastanemo i nežno zagrlimo svoje dete. U proteklih 10 godina sproveden je niz istraživanja. Ona naglašavaju da bitnu ulogu igra veza između privrženosti u detinjstvu i zdravlja i sreće u budućnosti.
Podatke je objavio istraživački centar „Child Trends“. To je vodeća neprofitna istraživačka organizacija u SAD. Njihov primarni cilj je poboljšanje života dece, mladih i njihovih porodica. Naučna istraživanja dokazuju da roditeljska toplina i privrženost imaju dugotrajni pozitivni ishod u životu dece.
Voljena deca izrastaju u dobre ljude
Kao ishod ove vrste privrženosti javljaju se visok nivo samopouzdanja, poboljšan javni nastup i bolja komunikacija između deteta i roditelja. Javljaju se i manje psiholoških problema i problema u ponašanju. Nasuprot tome, deca koja nemaju privržene roditelje često imaju niži nivo samopouzdanja. Ona se osećaju otuđeno, neprijateljski su nastrojena, agresivna i nedruželjubiva.
Veza između roditeljske naklonosti i dečje sreće i uspeha potvrđena je u više nedavno sprovedenih studija.
Deci je potrebna ljubav, ne skupe aktivnosti
Istraživači Medicinske škole Univerziteta Duke su 2010. godine otkrili zanimljive podatke. Oni su utvrdili da bebe čije su mame vrlo privržene i pažljive odrastaju u srećnije, otpornije i manje anksiozne ljude. U ovu studiju je bilo uključeno 500 ljudi. Naučnici su ih pratili od perioda kada su bili bebe sve do njihovih tridesetih godina. Psiholozi su sprovodili nekoliko razvojnih testova dok su posmatrali interakciju majki sa bebama.
Psiholozi su ocenjivali nivo majčine privrženosti i pažnje na skali od pet nivoa. Skala je išla od „negativnog“ do „preteranog“. Skoro 10% majki je pokazalo nizak nivo privrženosti. Normalnu količinu privrženosti pokazalo je 85% majki, dok je oko 6% pokazalo visok nivo.
Trideset godina kasnije, isti ispitanici su intervjuisani o svom emotivnom zdravlju. Odrasli čije su majke pokazivale preteranu naklonost bili su mnogo manje skloni stresu i anksioznosti od ostalih. Takođe, kod njih je postojala manja verovatnoća da budu neprijateljski nastrojeni u odnosima sa drugim ljudima. Imali su i manje psihosomatskih simptoma.
Vladeta Jerotić: Koliko smo u detinjstvu bili voljeni, toliko ćemo biti u stanju da volimo druge
Istraživači su zaključili da hormon oksitocin može biti odgovoran za ovaj efekat. Oksitocin je hemijska supstanca u mozgu koja se oslobađa kada osoba oseća ljubav i povezanost. Dokazano je da pomaže roditeljima da stvore čvršću vezu sa decom. Tako se gradi osećaj poverenja i podrške među njima. Ova povezanost najverovatnije pomaže našem mozgu da proizvodi oksitocin, budeći u detetu više pozitivnih emocija.
Potom, u studiji iz 2013. godine sa Univerziteta u Kaliforniji otkriveno je sledeće. Bezuslovna ljubav i privrženost roditelja čine dete emocionalno srećnijim i manje anksioznim. Dokazano je da se njihov mozak menja kao rezultat osećaja privrženosti.
Suprotno tome, negativan uticaj zlostavljanja u detinjstvu i manjak privrženosti utiču na decu mentalno i fizički. Ovo može dovesti do raznih vrsta zdravstvenih i emotivnih problema tokom života. Ono što je zanimljivo jeste da naučnici veruju da privrženost roditelja može zaštititi pojedince od štetnih efekata stresa.
Univerzitet u Notr Damu je 2015. godine sproveo istraživanje. Ono je pokazalo da su deca čiji su roditelji privrženi srećnija kada odrastu. Više od 600 ljudi je ispitano o načinu na koji su odrastali. Između ostalog, odgovarali su na pitanje koliko su ih roditelji mazili. Odrasli koji su izjavili da su im roditelji bili nežniji u detinjstvu bili su saosećajniji. Bili su i manje depresivni i anksiozni. Oni čiji roditelji nisu bili toliko nežni imali su mentalne probleme. Osećali su nelagodu u odnosu sa drugim ljudima i imali poteškoće da shvate razmišljanja drugih.
Deca su drugo ime ljubavi
Istraživači su takođe proučavali dobrobiti bliskog fizičkog kontakta novorođenčeta sa majkom. Ova posebna interakcija majke i bebe naročito pomaže bebi da se smiri. Tako beba manje plače i više spava. Takođe je dokazano da poboljšava razvoj mozga. U jednom članku u časopisu „American Scientific“ istaknuto je sledeće. Deca koja su živela u sredini lišenoj roditeljske ljubavi, poput sirotišta, imala su viši nivo hormona stresa – kortizona, u odnosu na decu sa roditeljima. Naučnici veruju da je glavni uzrok ovih fizičkih promena nedostatak fizičkog kontakta.
Naposletku, brojne studije su pokazale koje dobrobiti masaža ima na smanjenje anksioznosti kod dece. Masaža je dobar način da se roditelji fizički i emotivno povežu sa decom. Počevši od ranog detinjstva, roditelj može masirati svoje dete, što stvara čvrstu vezu. Studije su pokazale da deca i odrasli koji su masirani nisu skloni anksioznosti tokom obrazovanja, boravka u bolnici i drugih stresnih događaja.
Pa, kako možete da unesete više zagrljaja u svoju porodicu?
Od momenta kada dovedete bebu iz porodilišta, obavezno je držite, dodirujte i ljuljajte u naručju. Provedite mnogo dragocenih momenata milujući svoju bebu, tako da njena koža dodiruje vašu.
Kako deca odrastaju, budite razigrani i bavite se zabavnim aktivnostima. To može biti ples ili smišljanje luckastih igara, poput pretvaranja da ste čudovište koje grli i ljubi.
Pametna deca rastu tamo gde ima mnogo nežnosti i ljubavi
Postavite podsetnik kako biste bili sigurni da je grljenje deo vaše svakodnevne rutine. U jednom filmu o Trolovima, junaci su nosili satove sa alarmom za grljenje na svakih sat vremena. Ako je potrebno, podesite sebi alarm. Obavezno zagrlite decu tokom određenog doba dana – pre škole, po povratku i pre spavanja.
Još jedna zanimljiva ideja je da budete nežni tokom vaspitavanja. Dok detetu pričate šta je loše uradilo, stavite mu ruku na rame. Zagrlite ga na kraju razgovora da zna da ga i dalje volite. Ako dete udari brata ili sestru, zagrlite ga i pokažite da je grljenje lepše od udaranja.
Na kraju, pripazite da ne preterate i ne ugušite decu. Poštujte njihove individualne potrebe. Budite svesni da će se one menjati tokom prolaska kroz različite faze.
Izvor: rtv.rs; Foto: shurkin_son
