Većina predškolaca nerazgovetno govori i ne zna da drži olovku
Pre 70 godina 8,3 odsto dece predškolskog uzrasta imalo je problem sa govorom. Danas ih je gotovo deset puta više, pokazuju podaci Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora „Đorđe Kostić“.
U poslednjoj deceniji drastično se promenila i klinička slika dece sa problemima u verbalnoj komunikaciji. Više od polovine njih ne progovara ni do četvrte godine. Sve je više i predškolaca koji imaju poteškoće sa koncentracijom, pažnjom i grafomotorikom.
Stručnjaci upozoravaju da je jedan od problema kasno prepoznavanje teškoća. Roditelji često dobijaju savet da je dete „malo“ i da sačekaju. Nekada im se preporučuje da se ponovo jave kada dete napuni tri, pa čak i pet godina. To za pojedine probleme može biti kasno, piše RTS.
Sve više dece kasnije progovara
Mnoga deca danas sve kasnije progovaraju, a to može predstavljati ozbiljan problem za njihov dalji razvoj. Jedna majka opisala je iskustvo svog sina, koji je prve reči izgovorio sa dve i po godine.
„Moje dete je progovorilo prve reči sa dve i po godine. To su bile reči mama, baba… Postepeno je usvajao reči, pa nismo obraćali pažnju da svaka mora biti ispravno izgovorena. Kada je imao nekih pet godina, primetili smo da šuška dok izgovara glasove ‘s’ i ‘š’. Glas ‘r’ je takođe teško izgovarao“, kaže majka dečaka koji je išao na logopedske tretmane.
Važan je i rad sa roditeljima
Osim rada sa logopedom, za decu sa govornim poteškoćama veoma je važno vežbanje kod kuće. „Kod logopeda smo išli na svake dve nedelje, a kod kuće smo češće vežbali. Ispravljanje glasova je dugotrajan proces i roditelji moraju da budu uporni“, objašnjava sagovornica RTS-a.
Kako navodi, deca često odbijaju da ponavljaju iste vežbe, pesmice ili rečenice. Zato je važno zainteresovati dete i vežbanje pretvoriti u igru.
„Ukoliko se roditelji oslone samo na rad logopeda, ne može se očekivati da dete napreduje. Nama su objasnili da bi deca do polaska u školu trebalo pravilno da izgovaraju sve glasove. Ako ih pogrešno izgovaraju, pogrešno će ih i pisati“, ističe majka dečaka.
Problemi sa govorom sve češći među školarcima
Stručnjaci upozoravaju da iz godine u godinu raste broj predškolaca sa problemima u govoru. „Sve češće u školskom uzrastu, pogotovo kod prvaka, imamo decu koja nepravilno izgovaraju glasove. U školskom periodu javljaju se još i disleksija i disgrafija“, objašnjava Jelena Jeličić Đuričin, diplomirana defektološkinja i logopetkinja.
Problemi sa govorom rešavaju se logopedskim vežbama, a učestalost tretmana zavisi od potreba svakog deteta. „Učestalost logopedskih tretmana je najčešće dva puta nedeljno. Deca zaista lepo prihvataju sve što se radi na tretmanima“, navodi Jeličić Đuričin.
Prema njenim rečima, otpor je u početku prisutan, ali se može prevazići uz odgovarajući pristup. Važno je pratiti mogućnosti i interesovanja deteta kako bi se steklo njegovo poverenje.
Na logopedskim tretmanima rade se različite vežbe, u zavisnosti od problema koji dete ima. Vežbaju se artikulacija, odnosno pravilan izgovor glasova, fluentnost i disanje. Radi se i na imenovanju, proširivanju rečnika, razumevanju govora, čitanju i pisanju.
Rana dijagnostika daje bolje rezultate
Da bi se problemi što efikasnije rešavali, deca bi na tretmane trebalo da krenu u što ranijem uzrastu. „Pedijatri bi decu do šeste godine trebalo nekoliko puta da šalju na osnovni logopedski skrining“, kaže Jeličić Đuričin.
Kako objašnjava, dešava se da ozbiljni problemi ne budu prepoznati na vreme. Deca tako do logopeda dolaze tek sa sedam godina, kada se razvoj govora polako završava.
„Tako logoped dobija dete sa navršenih sedam godina kada se razvoj govora polako završava, pa je teško postići mnogo u tom periodu. Kao i za sve, tako i za govorno-jezičke poremećaje postoji tendencija rane intervencije i tretmana koji daju najbolje rezultate“, objašnjava ona.
Za 70 godina broj dece sa problemima povećan deset puta
Zvaničnih podataka o tome koliko dece u Srbiji ima problem sa govorom nema. Ipak, stručnjaci ukazuju na činjenicu da je ova pojava sve učestalija.
„Trend ovih poremećaja je predmet istraživanja Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora ‘Đorđe Kostić’ u Beogradu od 1953. godine. Tada je bilo 8,3 odsto dece predškolskog uzrasta sa patologijom govora i jezika“, ističe akademik prof. dr Mirjana Sovilj.
Prema njenim rečima, procenat je 1986. godine iznosio 46 odsto, dok je prošle godine bio veći od 70 odsto. Sovilj je direktorka Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora „Đorđe Kostić“.
„U poslednjih 10 godina drastično se promenila klinička slika dece koja imaju problem u verbalnoj komunikaciji. Više od polovine dece ne progovori ni do treće ili četvrte godine, a preko 30 odsto dijagnostikovane dece je iz autističnog spektra ponašanja“, dodaje sagovornica.
U Srbiji nema dovoljno logopeda
Prema rečima Mirjane Sovilj, društvo decenijama ne prepoznaje dovoljno uticaj jezičke patologije na razvoj dece. Srbiji nedostaju logopedi u vrtićima, školama i domovima zdravlja. U zemlji radi oko 350 logopeda sa decom i odraslima. To znači da na jednog logopeda dolazi više od 20.000 stanovnika, dok je evropski prosek jedan logoped na oko 8.000 stanovnika.
„Budući da broj dece sa poremećajima verbalne komunikacije raste, pomenuti broj logopeda ne uspeva da pokrije ni minimum potreba“, navodi Sovilj.
Ona ukazuje i na problem sa postojećim pravilnikom. „Na 8.500 dece predškolskog uzrasta predviđen je jedan defektolog sa pola radnog vremena, bilo kog profila, ne logoped“, ističe direktorka Instituta.
Predškolci sve češće imaju probleme sa pažnjom
I psiholozi tokom testiranja za upis u prvi razred primećuju promene kod dece. Predškolci sve češće imaju probleme sa govorom, koncentracijom, pažnjom i grafomotorikom.
„Kao psihološkinja u osnovnoj školi radim već 28 godina i isto toliko godina testiram decu pri upisu u prvi razred. Postoje razlike među decom koju smo pre 20 ili 30 godina upisivali u školu i sada“, kaže Ksenija Petković, diplomirana psihološkinja.
Prema njenim rečima, ranije se dešavalo da samo poneko dete ne izgovara pravilno pojedine glasove. Takvi problemi su se, u saradnji sa logopedima, relativno brzo rešavali.
„Sada na testiranje dolaze deca koja nerazgovetno govore, pa ih je teško i razumeti tokom testiranja. Sve ređe dolaze deca koja pravilno drže olovku i koja imaju strpljenja da mirno sede 45 minuta“, navodi Petković.
Uticaj telefona i računara na razvoj dece
Petković ukazuje i na promene u načinu odrastanja novih generacija. Sve više dece vreme provodi uz računare i mobilne telefone, što može uticati na njihov razvoj.
„Vreme provedeno pored kompjutera, ili sada još češće pored mobilnog telefona, nije dobro za dečiji razvoj. To rezultira smanjenom pažnjom, lošijom koncentracijom, nedovoljno razvijenim govorom i malim fondom reči“, kaže ona.
Kako dodaje, problem se primećuje i kod grafomotorike. Deca sve manje crtaju i koriste bojanke, što se može odraziti na razvoj veština potrebnih za pisanje.
I deca koja ne govore mogu biti upisana u redovnu školu
Postojeći pravilnik omogućava da se u prvi razred upišu i deca koja ne govore. „Roditelji mogu da izraze svoje neslaganje da se dete upiše u redovnu školu, iako psiholog škole i Interresorna komisija smatraju da bi trebalo da pohađa specijalnu školu“, kaže Petković.
Za dete koje je neverbalno uvodi se prilagođen ili izmenjen program, takozvani IOP2. Učenik dobija ličnog pratioca koji mu pomaže oko snalaženja u školi, na času i tokom odmora.
Može se uvesti i korektivni raspored časova. To znači da učenik može kraće da boravi u školi, ukoliko mu takav režim odgovara.
Probleme je važno prepoznati na vreme
Mnogi problemi sa kojima se deca danas suočavaju mogli bi da budu ublaženi ranom dijagnostikom. Stručnjaci zato upozoravaju na značaj pravovremenih pregleda, procena i terapija. Nažalost, mnogi roditelji se tek prilikom upisa deteta u osnovnu školu prvi put susreću sa ozbiljnijim pregledima. Zbog toga je važno raditi na podizanju svesti i znanja svih koji brinu o razvoju dece. Stručnjaci smatraju da bi zdravstveni, prosvetni i socijalni radnici trebalo da budu dodatno obučeni. Posebno je važno bolje razumevanje faktora koji mogu uticati na razvoj deteta, njegovo ponašanje, učenje i socijalizaciju.
Izvor: RTS, Foto: S. Lisac
