Istraživanje: Polovina mladih u Srbiji ima neki psihički problem
Studentska poliklinika morala bi da ima mnogo više psihoterapeuta. Mentalno zdravlje mladih gotovo je na dnu liste prioriteta, kaže psihološkinja Ana Mirković.
Nezadovoljstvo, anksioznost i depresija sve su češći među mladima. Na njih utiču očekivanja društva, porodice, ali i samih mladih. Veliki uticaj imaju i društvene mreže.
Od mladih se očekuje da pre tridesete završe fakultet, pronađu posao, osamostale se i pronađu partnera. Ova nepisana pravila stvaraju dodatni pritisak. Često se kaže da su dvadesete najlepše životno doba. Međutim, različita istraživanja pokazuju suprotno. Istraživanja Krovne organizacije mladih pokazuju da više od trećine ispitanika uzrasta od 15 do 29 godina ima anksioznost. Polovina prijavljuje simptome umerene ili teške depresije.
Psihološkinja Ana Mirković, koja je učestvovala u ovom projektu, navodi da je oko 50 odsto mladih reklo da ima neki psihički problem.
„Mladi prvo poriču problem. Dok dođe do toga da ga prepoznaju, treba neko vreme. To znači da taj osećaj bespomoćnosti traje“, kaže ona. Dodaje da na ove probleme nije dat adekvatan odgovor.
Dvadesete jesu doba grešaka
Jutjuberka Milica Đorđević ima dvadeset godina. Na društvenim mrežama govori o iskustvima mladih i važnosti mentalne higijene. Kako kaže, sve više mladih poistovećuje se sa sadržajima o mentalnom zdravlju. Ipak, prepoznavanje problema ne znači uvek i konkretan korak ka rešenju.
„Vidim pozitivnu reakciju, ali možda ne toliko konkretnu akciju. Za mnoge mlade ljude to je i dalje ozbiljan korak. Možda nisu navikli da toliko govore o sopstvenim osećanjima“, rekla je Đorđević.
Ona ukazuje i na problem izgubljenosti mladih u vremenu kada su informacije svima dostupne. Zbog velikog broja mogućnosti, mnogi ne znaju kojim putem da krenu. To dodatno otežava suočavanje sa očekivanjima okoline. Prema njenom mišljenju, mladi često zaboravljaju da su dvadesete godine vreme za greške, učenje i isprobavanje različitih stvari.
Roditelji su ključni oslonac
Psiholog na Odeljenju za adolescenciju KBC „Dragiša Mišović“, Vladimir Borovnica, ističe važnost podrške roditelja. Adolescentima se može činiti da su vršnjaci važniji od porodice. Ipak, roditeljska podrška ostaje veoma značajna.
„Podrška roditelja je nezamenjiva. Funkcija roditelja je pre svega da budu sigurna baza u kojoj mladi mogu da prikupe dovoljno emocionalne sigurnosti kako bi mogli da nastave dalje u ovladavanje spoljašnjom realnošću i unapređenje životnih veština“, objašnjava Borovnica.
Dodaje da roditelji treba da budu posvećeni svojoj deci. To podrazumeva zajedničko vreme i otvorene razgovore. Važno je da roditelji slušaju mlade, umesto da im stalno drže predavanja. Razumevanje i podrška mogu im pomoći da lakše govore o svojim problemima.
Nedovoljna sistemska podrška mladima
Mladi često navode da nemaju dovoljno novca za odlazak kod psihologa ili psihoterapeuta. To je dodatna prepreka kada prepoznaju da im je potrebna stručna pomoć.
Cena jedne psihoterapije obično se kreće između 2.000 i 4.000 dinara. Mirković smatra da bi studentska poliklinika morala da zaposli mnogo više psihoterapeuta. Prema njenim rečima, mentalno zdravlje mladih gotovo je na dnu liste prioriteta. Važno je podizati svest o mentalnom zdravlju. Mnogi psihički problemi počinju upravo u mladosti, a pravovremena pomoć može biti veoma značajna. Ipak, Vladimir Borovnica upozorava da podizanje svesti nije dovoljno.
„Naša zemlja nema institucije koje na ovaj problem mogu da odgovore.“
Zato, smatra on, jedan od prioriteta mora biti jačanje institucija koje štite mentalno zdravlje dece i mladih. One treba da budu dostupne svima kojima je potrebna podrška. Mirković poručuje mladima da ne prihvataju stereotip prema kojem se uspeh meri tek u tridesetim godinama.
„Individualni razvoj traje zauvek. Poznajem mnoge ljude koji su u svojim pedesetim napravili neke fantastične priče. Mislim da su godine samo koncept.“
Kako dodaje, postoje i ljudi koji su mladi duhom bez obzira na godine.
„Sve je pitanje životnog stava. Tako da neka se iz dvadesetih izvuče sve najlepše, a život je borba do stote godine“, poručuje Mirković.
Izvor: Vreme | Foto: Pexels
