Vinarija Lalić – vina rafiniranog stila
Vinarija Lalić, sa podrumom u Pančevu i vinogradima kod Alibunara, proizvodi više od 15.000 buteljki vina. U planu je proširenje proizvodnih kapaciteta.
Vinogradi se prostiru na nekadašnjem dedinom imanju, površine oko šest hektara. Zemljište čine pesak i duboka glina. U ponudi su zanimljiv traminac, roze od merloa i crvena vina ove sorte. Merlo se proizvodi u inoxu, ali i nakon odležavanja u srpskom bariku. Traminac je osvajao zlatne medalje i prva mesta na brojnim lokalnim takmičenjima. To je potvrda kvaliteta ovog sortnog vina. Posebno se ističe i barikirani merlo. Odlikuju ga lepa, izbalansirana i voćna aroma. Vlasnik Milan Lalić planira sadnju pino noara i kaberne frana. Kupaže vidi kao poseban izazov.
Uzdizanje panonske loze
Plodna Panonska nizija dala je na obodima Deliblatske peščare vinograd vredan pažnje. Nalazi se u mestu Novi Kozjak kod Alibunara. Poduhvat Milana Lalića počeo je iz dve različite ideje. Prva je stigla od prijatelja, doktora vinogradarstva. On mu je savetovao da iskoristi dedinu zemlju i zasadi vinovu lozu. Klimatski uslovi na tom području pogodni su za vinogradarstvo. Drugi podsticaj stigao je iz filma „Prvi korak”. Film govori o rok zvezdi koja napušta muziku i počinje da uzgaja vinograd. Lalića je posebno zainteresovala loza kao biljka. Kako kaže, ona je tokom evolucije napredovala u odnosu na druge voćne vrste. Iako je nakon studija ekonomije planirao odlazak u Kanadu, odluka je bila drugačija. Sa suprugom, geološkinjom Nevenom Lalić, odlučio je da se posveti vinogradarstvu.
Kako kaže, nisu se prevarili i s vremenom je sve leglo na svoje mesto.
Od subvencija do prvog vina
Lalići su dobili subvencije Ministarstva poljoprivrede za pripremu tla i podizanje zasada. Sredstva su bila namenjena i za sadnice i obradu zemljišta. Plan je izgledao jednostavno, ali je pomoć države kasnila dve i po godine. U međuvremenu je trebalo obraditi pet i po hektara zemlje. Bilo je potrebno podići stubove, posaditi sadnice i pripremiti vinograd. Birokratska procedura dodatno je otežala posao. Posle brojnih peripetija i grešaka, Milan i Nevena Lalić uspeli su da podignu vinograd. Istovremeno su vratili pozajmljeni novac.
Prvo vino, koje sa osmehom pamte po kvalitetu, stiglo je 2012. godine.
– Mnogo me zanima sama tehnologija pravljenja vina. Veoma je sve to kompleksno i zanimljivo. Đavo je u detaljima – najsitnijim, najfinijim. Mnogo šta može da krene loše. Zato su važni iskustvo, biohemija i tehnologija. Treba izvući željeni stil, a to nije lako. Mora da se pogodi momenat berbe, ali i mnogi drugi detalji – objašnjava Milan Lalić.
Garažna vinarija i fokus na kvalitet
Lalić sebe smatra garažnim vinarom. To je poseban trend koji postoji i u svetu i kod nas. Garažni vinari imaju svoje podrume i vinograde. Površine njihovih zasada uglavnom su manje nego kod velikih proizvođača. Suština je u tome da se proizvodnja ne zasniva samo na komercijalizaciji. Fokus je na kvalitetu vina i predanom radu. Bolji kvalitet donosi veće zadovoljstvo. Istovremeno, takva vina postaju traženija među ljubiteljima.
Vinarija Lalić i teroar južnog Banata
Vinarija „Lalić” spada među veće vinarije u južnom Banatu. Njeni proizvodi privlače pažnju ljubitelja različitih vinskih sorti. Među najtraženijim vinima je traminac. Ova sorta ovenčana je zlatnim medaljama i predstavlja jedan od zaštitnih znakova vinarije. U asortimanu su i Merlot, Cabernet Franc, Cabernet Sauvignon, Sauvignon Blanc, italijanski rizling i rajnski rizling.
Milan Lalić smatra da priča o teroaru ima više strana. Posebno ističe odnos mikroklime, zemljišta i rada u vinogradu. Prema njegovom mišljenju, rad vinogradara i vinara veoma je važan za krajnji rezultat. Geografsko poreklo, zemljište i klima nisu jedini faktori.
Autohtone sorte sve traženije
Autohtone sorte sve su zastupljenije među domaćim vinarima. Prokupac i tamjanika danas privlače sve veću pažnju. Lalić smatra da je takav trend dobar. Posebno je važan kada domaća vina treba predstaviti stranim gostima. Autentične sorte mogu biti deo prepoznatljivosti domaće vinske scene. Ipak, njihova proizvodnja još nije uvek isplativa. Za ozbiljnije bavljenje autohtonim sortama potrebna je finansijska zaleđina. Potrebno je sačekati nekoliko godina kako bi se dobili stabilni rezultati.
– Ne može se svake sezone od tih sorti dobiti vrhunsko vino – tvrdi Lalić.
Planovi za budućnost
Vinarija „Lalić” trenutno snabdeva lokale u Pančevu i okolini. Ljubitelji vina često dolaze i do samog podruma. Tamo mogu da izaberu i kupe vina prema svom ukusu. Ideja o maloj vinoteci u Pančevu još nije izvesna. U njoj bi se mogla naći vina različitih pančevačkih vinara. To je jedna od ideja Milana Lalića. Do tada, porodica Lalić nastavlja da razvija svoju delatnost. Planovi uključuju širenje proizvodnje, uzgajanje autohtonih sorti i nastupe na sajmovima vina.
Izvor: pancevo.city
