Proverite u kojoj ste zoni i koliko ćete tačno platiti porez za stan
Porez na imovinu u Beogradu nekim građanima može biti veći, dok će drugi plaćati manje. Iznos zavisi od zone u kojoj se nalazi nekretnina, prosečne cene kvadrata i drugih faktora.
Kako se određuje porez na imovinu u Beogradu?
Grad Beograd ima zakonsku obavezu da do 30. novembra objavi prosečne cene kvadrata po vrstama nepokretnosti i zonama. Te cene koriste se za utvrđivanje osnovice poreza na imovinu.
Za pojedine građane to može značiti povećanje poreza od oko šest odsto. Ipak, promena zavisi od toga u kojoj se od 14 zona nalazi nekretnina. Prosečne cene kvadrata ne menjaju se jednako u svim delovima grada.
Pojedine kategorije vlasnika mogu imati i manju poresku obavezu nego prethodne godine.
Prema objašnjenju Sekretarijata za javne prihode Grada Beograda, porez na imovinu utvrđuje se na osnovu prosečne cene kvadratnog metra odgovarajuće vrste nepokretnosti u određenoj zoni. Osnov za obračun predstavljaju odluke Grada Beograda.
Zakon o porezima na imovinu propisuje da se prosečne cene utvrđuju na osnovu cena ostvarenih u prometu nepokretnosti tokom perioda od januara do septembra prethodne godine.
Zbog promena tržišnih cena dolazi do povećanja ili smanjenja poreske osnovice. Zato neki obveznici plaćaju više, a drugi manje.
Koliko se razlikuju cene kvadrata po zonama?
Primeri iz ranijeg obračunskog perioda pokazuju kako se menjala procenjena vrednost nekretnina. U ekstra zoni poslovanja, procenjena cena kvadrata stana za 2020. godinu iznosila je 195.052 dinara. Za narednu godinu bila je predviđena cena od 206.838 dinara, što je povećanje od oko šest odsto.
U prvoj zoni cena kvadrata stana porasla je sa 190.091 na 199.942 dinara. U osmoj zoni procenjena vrednost povećana je sa 36.655 na 38.993 dinara, odnosno za oko 6,4 odsto.
Kod kuća je obračun bio drugačiji. U pojedinim delovima grada građani su mogli da očekuju i manji porez na ove nepokretnosti.
Koje su zone Beograda i gde se nalaze?
Grad Beograd podeljen je na 14 zona za potrebe utvrđivanja poreza na imovinu:
- ekstra zona poslovanja;
- ekstra zona stanovanja;
- prva zona;
- druga zona;
- treća zona;
- četvrta zona;
- peta zona;
- šesta zona;
- sedma zona;
- osma zona;
- zona zaštite zelenila 1;
- zona zaštite zelenila 2;
- zona ulaznih pravaca;
- zona specifičnih namena.
Ekstra zona obuhvata delove Dedinja i Golf naselja. Prva i druga zona uključuju delove starog Beograda, centar grada i pojedine delove Čukarice, Novog Beograda i Zemuna.
Treća zona obuhvata širi centar grada, delove Palilule, Voždovca, Rakovice i Čukarice, kao i udaljenije delove Novog Beograda i Zemuna i područje Surčina.
Četvrta i peta zona obuhvataju periferne delove Palilule, Zvezdare, Voždovca, Rakovice, Čukarice i Novog Beograda. U njima su i pojedini delovi Obrenovca, Lazarevca i Mladenovca.
U šestoj zoni nalaze se sela na opštini Palilula, Ugrinovci, Rakovica selo, Umka, Moštanica, Sremčica, Rušanj, Mala Moštanica i Zvečka.
Sedma zona obuhvata Kovilovo, Bečmen, Jakovo, pojedina sela u obrenovačkoj, lazarevačkoj i mladenovačkoj opštini, kao i Guncate, Meljak, Vranić, Vrčin, Zaklopaču i Begaljicu.
U osmoj zoni, prema navedenom pregledu, nalaze se Lepušnica, Besni Fok, Petrovčić, Progar, Vrbovno, Junkovac, Velika Krsna, Kovačevac, Velika Ivanča, Koračica, Dražanj, Pudarci, Mala Ivanča i Đurinci.
Posebne kategorije obuhvataju i zaštićene zelene površine, ulazne pravce u grad i zone specifičnih namena.
U prvu zonu zaštite zelenila spadaju Kalemegdan, Topčider, Košutnjak, Banjička šuma, Park-šuma Zvezdara, Veliko ratno ostrvo, blokovi 13 i 14, Ada Ciganlija, Ada Međica i Manastirska šuma. Druga zona zaštite zelenila obuhvata Lipovačku šumu, Rečnu adu i vodoizvorište oko Obrenovca. Zona ulaznih pravaca uključuje područja kao što su Bubanj potok, Ibarska magistrala, potez Surčin–Dobanovci i delovi oko obilaznice Beograda. Zona specifičnih namena obuhvata delove oko kompleksa TENT u Obrenovcu i Kolubare u Lazarevcu.
Zašto porez na imovinu može da poraste?
Među najčešćim razlozima za veći porez na imovinu jesu rast tržišnih cena nekretnina i povećanje kvadrature objekta. Na iznos obaveze mogu uticati i promene u poreskom statusu nepokretnosti.
Prema navodima iz izvornog teksta, veće obaveze zabeležene su i kod nekretnina koje su se i dalje vodile na preminule vlasnike. U takvim slučajevima može doći do promene poreskog kredita i povećanja iznosa za uplatu. Naslednici treba da prijave nepokretnost na svoje ime i regulišu poreski status.
Kako starost objekta utiče na poresku osnovicu?
Pored prosečne cene kvadrata, na poresku osnovicu utiče i amortizacija objekta. U izvornom tekstu navodi se umanjenje od jedan odsto po osnovu starosti nekretnine. To znači da konačan iznos poreza ne zavisi samo od promene tržišne vrednosti. Važni su i drugi elementi koji se uzimaju u obzir prilikom obračuna.
Kada se plaća porez na imovinu?
Porez na imovinu plaća se tromesečno, u skladu sa rokovima propisanim zakonom. Prema navodima u izvornom tekstu, rate dospevaju u februaru, maju, avgustu i novembru. Za kašnjenje u plaćanju obračunava se zakonska zatezna kamata. U izvornom tekstu navedena je stopa od 9,25 odsto, ali taj podatak treba proveriti pre objavljivanja jer se kamatna stopa menja.
Za izbegavanje plaćanja poreza u tekstu se navodi kazna od 5.000 dinara. I ovaj podatak treba proveriti prema važećim propisima.
Izvor: Telegraf Biznis, foto: beogradskevesti.info
