Prerada vode jeste trošak, ali i prilika za zaradu

Iz septičke jame u cisternu, a iz cisterne u reku. U 10 ujutru, za manje od 10 minuta, ispod Pančevačkog mosta ispražnjeno je pet cisterni punih fekalija.

RTS je kontaktirao desetak privatnih firmi koje se bave pražnjenjem septičkih jama. Sve su imale isti odgovor i nisu želele pred kameru. U telefonskim razgovorima privatnici navode da ih najviše pozivaju građani iz perifernih opština. Mnoga od tih naselja nemaju kanalizaciju. Cena pražnjenja septičkih jama kreće se od 2.000 do čak 25.000 dinara.

Gde se prazne septičke jame u Beogradu?

Ovo je jedino mesto u Beogradu gde se prazne septičke jame. Zato njegovo zatvaranje ne bi bilo jednostavno rešenje. Ekološki gledano, zatvaranje bi moglo da stvori još veći problem. Vlasnici cisterni bi tada mogli da otpadne vode istakaju na drugim mestima.

„Sada ovde nema nikakve kontrole upuštanja otpadnih voda grada Beograda. Znači, mogu da budu industrijske vode, vode sa opasnim otpadom, a mogu da budu i fekalne iz domaćinstva“, kaže Zoran Janković iz Udruženja Eko–pančevački rit.

Istakanje fekalija u reke predstavlja ozbiljan problem. Zakon o vodama zabranjuje odlaganje štetnog materijala i otpada koji može da naruši kvalitet vode.

Postavlja se pitanje kontrole i odgovornosti. Nije poznato da li je neko zbog ovakvog postupanja kažnjen. Privatnici na svojim kamionima imaju ispisane brojeve telefona i nazive firmi. To samo po sebi ne pokazuje da li je njihov posao u potpunosti legalan. Gradska čistoća takođe pruža uslugu pražnjenja septičkih jama. Međutim, od ovog preduzeća RTS nije dobio odgovor o tome kako se usluga obavlja, gde se otpad odvozi i koliko često.

Mnoga naselja u Beogradu nemaju kanalizaciju

Veliki broj naselja u Beogradu nema kanalizaciju. Zbog toga je pražnjenje septičkih jama jedini način za rešavanje problema otpadnih voda. Postoji i drugo mesto gde se fekalije ispuštaju. Nalazi se petnaestak kilometara od Pančevačkog mosta, u Kovilovu. Samo nekoliko firmi obavlja ovaj posao. One tvrde da za to imaju odgovarajuće ugovore.

Prazne septičke jame iz nekoliko naselja na levoj obali Dunava. Kolektor pripada Agroindustrijskoj korporaciji Beograd i, kako navode u ovom preduzeću, redovno se čisti.

Ni tu se voda ne prečišćava, već se uklanja samo čvrsti otpad.

„Prošle godine je napravljen ugovor sa preduzetnicima. Zbog tereta kamioni bi trebalo da idu preko Pupinovog mosta, što bi povećalo cenu usluga prema domaćinstvima. Onda je pronađeno rešenje da četiri preduzetnika upumpavaju otpadnu vodu ovde bliže“, navodi Janković.

Fekalije završavaju u zaštićenom području

Otpad se ne ispušta direktno u Dunav. Prema navodima iz priloga, fekalije se crevom ispuštaju deset kilometara dalje. Lokacija se nalazi u zaštićenom prirodnom području Beljarice.

Pre dva meseca ovde je pronađeno 20 uginulih labudova. Uzrok njihovog uginuća nije zvanično saopšten.

„Trenutno voda ovde ne teče. Voda jedino u ovom kanalu teče svake četvrte, pete godine, kada je Dunav veliki i kada napravi svoj tok“, naglašava Aleksandar Vrgović iz Koteža.

Zatvaranje ovih lokacija ne rešava višedecenijski problem. Otpadne vode bi mogle da se ispuštaju u kanale, njive i šume.

Zbog toga je potrebno sistemsko rešenje.

Beogradu potrebna postrojenja za preradu otpadnih voda

Prema navodima iz priloga, Beograd nema kompletan sistem za preradu otpadnih voda. Postrojenja za preradu koštaju više stotina miliona evra. Jedno takvo postrojenje planirano je u Velikom selu. Prema navedenim procenama, Beogradu je potrebno ukupno pet takvih postrojenja. Dok se sistem ne izgradi, problem odlaganja otpadnih voda ostaje prisutan.

Profesor Ilijević: Otpadne vode utiču na kvalitet reka

Profesor Hemijskog fakulteta Konstantin Ilijević kaže da Beograd nema sistem prerade otpadnih voda kakav postoji u drugim evropskim prestonicama.

„Drugi evropski gradovi su to videli kao obavezu ne samo prema životnoj sredini, nego i prema našem zdravlju“, dodaje Ilijević.

On navodi da je problem složen. Prema njegovim rečima, otpadne vode iz domaćinstava u Srbiji često završavaju u rekama.

„Fekalije iz naših domova, iz manje-više svih domaćinstava u Srbiji, na isti način idu samo kroz jednu mnogo veću cev i ulivaju se u Dunav“, kaže Ilijević.

Prema njegovim rečima, velika količina vode prolazi kroz Dunav. Međutim, istraživanja ukazuju da se uticaj zagađenja ipak može registrovati.

„U tim merenjima koja su analizirana uočen je porast zagađenja neposredno nakon Beograda i drugih velikih gradova“, dodaje profesor.

Kakav je kvalitet vode u rekama?

Ilijević ističe da kvalitet reka zavisi i od godišnjeg doba.

„Ono što je činjenica je da vrlo često zalazi u treću i četvrtu kategoriju“, kaže profesor.

Kvalitet vode može biti važan i za njenu upotrebu u poljoprivredi. Posebno pitanje predstavlja navodnjavanje povrća i žitarica vodom iz kanala i reka.

Prema rečima profesora Ilijevića, bezbednost zavisi od mesta sa kojeg se voda uzima. Zavisi i od vrste zagađenja.

„Prati se desetine parametara i ako su u pitanju neki nutrijenti ili prisustvo mikroorganizama, ta voda nije bezbedna za ljudsku upotrebu ni kao pijaća voda, ni za rekreaciju“, objašnjava Ilijević.

Dodaje da se takva voda, uz odgovarajuću preradu, može koristiti za određene namene, uključujući navodnjavanje.

Prerada vode može da donese i ekonomsku korist

Profesor Ilijević navodi da prerada otpadnih voda predstavlja trošak. Istovremeno, ona može otvoriti mogućnosti za iskorišćavanje resursa.

„Vi ispuštate sa vašom kanalizacijom vodom toplotu. Ta toplota može da se sačuva i iskoristi za proizvodnju energije, za grejanje i tako dalje“, objašnjava Ilijević.

Otpadne vode sadrže i određene količine nutrijenata. Među njima su azot i fosfor. Prema njegovim rečima, deo tih resursa mogao bi da se iskoristi. U suprotnom, oni završavaju u rekama, jezerima i drugim vodama.

Sistemsko rešenje potrebno je što pre

Ilijević smatra da za rešavanje problema postoje tehnologije i stručnjaci.

„Samo neko mora da donese odluku i da kaže sada je krajnje vreme da investiramo u te projekte, u ta postrojenja“, zaključuje Ilijević.

Prema njegovim rečima, ulaganje u preradu otpadnih voda važno je zbog zaštite životne sredine. Istovremeno, povezano je i sa kvalitetom života i zdravljem ljudi.

Izvor: rts.rs, Foto: Oliver Bunić / AFP / Profimedia