Napadi na žene u Srbiji koje promovišu nauku

Tiktokerke koje promovišu nauku sve češće se suočavaju sa uvredama i pretnjama na društvenim mrežama.

Napadi uključuju vređanje, pretnje smrću i seksualno nasilje. Sagovornice upozoravaju da žrtvama nedostaju adekvatna zaštita i podrška institucija.

Anja Gretić: Pretnje zbog edukativnih sadržaja

Anja Gretić je studentkinja koja na TikToku, pod nadimkom victorian__child, objavljuje sadržaje o istoriji. Na jednom snimku reagovala je na video o Kosovskoj bici. Ukazala je na razliku između istorijskih činjenica i narodnih pesama. Nakon objave usledio je talas uvreda i pretnji. Poruke je dobijala privatno i u komentarima.

„Niko ne zaslužuje takve uvrede. To nije bila debata, nego ‘ubićemo te’, pa način na koji bi me ubili. Stizale su i poruke ‘odvratna si’, čak i pretnje silovanjem”, rekla je Gretić.

Među komentarima su bile i poruke poput „Ubij se nakazo” i „Uhvati se metle”. Gretić kaže da napadi nisu počeli tek sa poslednjim snimkom. Ipak, poslednji talas bio je posebno intenzivan. Ona veruje da su napadi bili koordinisani. Ističe da nije jedina kreatorka edukativnog sadržaja koja se suočava sa takvim reakcijama.

Digitalno nasilje pogađa i devojčice

Istraživanje koje je sprovela NVO Atina ukazuje na rasprostranjenost digitalnog nasilja. Među ispitanicama starosti 18 i 19 godina, njih 53,2 odsto navelo je da je doživelo nasilje na internetu. Neke su navele da poznaju vršnjakinju koja je preživela takvo iskustvo. Zorana Parezanović iz NVO Atina upozorava i na organizovane napade. Oni su, prema njenim rečima, dolazili sa različitih profila i velikih grupa na društvenim mrežama. Pojedine grupe imale su i po 30.000 ili 40.000 pratilaca. Takvi napadi dodatno povećavaju osećaj nesigurnosti među mladima.

„Primećen je stalni strah od toga, velika uznemirenost i anksioznost da bi mogle da budu meta nekog oblika digitalnog nasilja”, rekla je Parezanović.

Devojke se, kako objašnjava, plaše osude kada njihovo ponašanje odstupa od nametnutih društvenih očekivanja. Rodni stereotipi dodatno utiču na način na koji se žene tretiraju u digitalnom prostoru.

Naučnice trpe uvrede zbog izgleda i inteligencije

Digitalno nasilje doživljava i Tijana Prodanović, profesorka na beogradskom Prirodno-matematičkom fakultetu. Na društvenim mrežama edukuje više od 55.000 pratilaca o fizici i kosmosu. Njena uža naučna oblast je astrofizika. Prodanović kaže da žene koje se bave naučnom komunikacijom često dobijaju uvrede na račun izgleda i inteligencije.

„Što se tiče osoba koje se na mrežama bave naučnom komunikacijom, kada su u pitanju žene, uvrede su najčešće na račun izgleda, a onda na račun inteligencije”, navela je Prodanović.

Dodaje da se neke naučne komunikatorke odlučuju za snimke na kojima im se ne vidi lice. Tako pokušavaju da izbegnu otkrivanje pola i deo neprijatnih reakcija. Vrsta sadržaja ne određuje uvek kakvi će komentari uslediti. Teme o nastanku svemira, na primer, mogu privući religijske rasprave. Snimci o Mesecu često izazivaju komentare teoretičara zavere.

Prodanović ističe da ni dugogodišnje iskustvo ne čini osobu potpuno otpornom na napade.

„Uvek vas to pogodi. Nekada imam snage da takve napade okrenem na nešto dobro”, rekla je ona.

Pokušava da pozitivnim odgovorima pruži primer mladima. Ipak, upozorava da su adolescenti i maloletnici posebno ranjivi na uvrede i digitalno nasilje. Podršku mladim kreatorkama smatra veoma važnom. One se izlažu javnosti kako bi ponudile kvalitetne, posebno edukativne sadržaje.

Posledice nasilja i borba za zaštitu

Anja Gretić razmišlja o prijavljivanju napada policiji. Ipak, nije sigurna kakav bi odgovor dobila. Profile koji joj prete blokira, ali se, kako kaže, pojavljuju novi. Govoreći o posledicama, istakla je koliko su je napadi pogodili.

„Ja sam osoba koja se upravo zbog takvih stvari borim sa dijagnostifikovanom povišenom anksioznošću. Bila sam i suicidalna zbog takvih stvari i to stvara veliku presiju na mene”, rekla je Gretić.

Njeno iskustvo pokazuje koliko digitalno nasilje može ozbiljno da utiče na život žrtve. Posebno je važno da se pretnje ne posmatraju kao bezazleni komentari na internetu.

Institucije moraju da prepoznaju digitalno nasilje

Zorana Parezanović smatra da institucije moraju jasno da priznaju da je digitalno nasilje stvarno nasilje. Činjenica da se događa na internetu ne umanjuje njegove posledice. Postoje različiti oblici zloupotrebe. Među njima su sajber zlostavljanje, sajber bombardovanje porukama, lažno predstavljanje i objavljivanje privatnih podataka bez saglasnosti.

Prema rečima Parezanović, potrebno je bolje prepoznavanje ovih pojava. Važno je i razviti odgovarajuće mehanizme prijavljivanja i sankcionisanja. Istovremeno, žrtvama je potrebna dostupna i kontinuirana podrška. Ona upozorava da se ženama i devojčicama često ne veruje kada prijave nasilje.

„Nedostaje sistemska podrška, pre svega nedostaje i razumevanje i poverenje za sve vrste nasilja”, istakla je Parezanović.

Edukacija kao deo prevencije

Suzbijanje digitalnog nasilja zahteva više od kažnjavanja počinilaca. Potrebni su edukacija, podrška zajednice i preispitivanje rodnih stereotipa. Važno je da mladi nauče kako da prepoznaju nasilje i gde mogu da potraže pomoć. Odgovornost imaju i porodice, škole, platforme i institucije.

„Ako ne radimo na svim tim stvarima, nasilje će se definitivno desiti”, upozorila je Parezanović.

Iskustva naučnih komunikatorki pokazuju da internet može biti prostor za obrazovanje, ali i za ozbiljno uznemiravanje. Zaštita onih koji javno dele znanje zato je važna za bezbedniji digitalni prostor.

Izvor: N1. Foto: Pixabay/ilustracija