Lala koji je proslavio Britansku tajnu službu

Mnoge će iznenaditi činjenica da je 10. jula 1912. godine u Titelu rođen, u svetu najslavniji tajni agent svih vremena. Njegovi roditelji, otac Milorad i majka Zora, imali su još dva sina: Ivana i Vladimira. Tridesetih godina XX veka Ivan je otišao u Bolonju na studije medicine, dok se Dušan zaputio u Nemačku, tačnije u Frajburg, da studira prava. Upravo u ovom gradu upoznaće i čoveka koga će kasnije smatrati velikim prijateljem, a koji će mu promeniti život.

Prijateljstvo koje je promenilo život

Johan Jebsen poticao je iz bogate porodice, ali je rano ostao siroče. Dušana je voleo kao rođenog brata. Osim studija, zajednička im je bila i strast ka dobrim automobilima, lepim devojkama i političkim debatama zbog kojih su obojica stalno upadali u nevolje.

Jednoga dana Gestapo je uhapsio Dušana pod optužbom da je komunista. Johan ga je izvukao iz zatvora i pomogao mu da hitno otputuje za Beograd.

Na rastanku je Popov iz zahvalnosti prijatelju obećao da će učiniti sve što poželi kako bi mu se odužio što mu je spasao život. Posle izvesnog vremena Johan Jebsen dolazi u Beograd i nudi Dušanu da postane nacistički špijun.

Dušanu se dopadao način života njegovog prijatelja. Posao je prihvatio iako nije voleo Hitlera. Njegov prvi zadatak bila je prodaja pet teretnih brodova usidrenih u Trstu. On ga je veoma brzo odradio.

Zatim je usledio novi zadatak. Nacistička obaveštajna služba Abver tražila je od njega spisak francuskih političara koji će biti spremni na saradnju nakon što Nemci osvoje Pariz.

Popov je sačinio spisak i predao ga nacistima. Jaku grižu savesti rešio je tako što je doneo jednu od najvećih odluka u životu. Isti spisak odneo je Britancima i tako postao dvostruki špijun.

Dupli agent između Abvera i MI-6

Nacisti ništa nisu sumnjali. Čak su imali toliko poverenja u njega da su mu davali sve odgovornije zadatke. Tražili su da se infiltrira u najviše slojeve britanskog društva i dostavlja im informacije.

Popov je to i radio. Britancima je dostavljao prave informacije, a Nemcima lažne.

Obučavali su ga i jedni i drugi. Njegov nadređeni iz Abvera savetovao mu je da uz sebe uvek ima neku lepu devojku. Zbog toga su svi lako poverovali da je jugoslovenski biznismen i plejboj.

Njegove fotografije delovale su kao uspomene sa putovanja. Ovu lekciju Dušan je veoma rado usvojio.

Nakon Nemaca, na red je došla i obuka Britanaca. Ona je više ličila na neku vrstu temeljne psihoanalize.

Sećajući se tog događaja, godinama kasnije, u svojoj knjizi „Rat špijuna“, koju je 2006. godine objavila i naša „Laguna“, Popov je zapisao: „Pošlo im je za rukom da iz dubine mog sećanja izvuku neke detalje o događajima kojih se više ni sam nisam sećao.“

Razmišljajući o tome kasnije, zaključio je da narod sa takvom samokontrolom ne može izgubiti rat. Čvrsto je odlučio da, koliko god je u njegovoj moći, pomogne Britancima da dobiju rat.

Tajna mikrotačke i upozorenje za Perl Harbor

S druge strane, sačekivao ga je izvesni Fon Karsthof. On je od njega tražio da ispriča sve detalje o poreklu informacija koje mu je donosio. Proveravao ga je i analizirao kako bi se uverio u njihovu verodostojnost.

Pored svih tih temeljnih ispitivanja, Popov je zadržao poverenje Nemaca. Toliko da su mu poverili jednu od najstrože čuvanih tajni nacističke špijunaže – tajnu o mikrotački.

Radilo se o tački u naizgled sasvim običnom pismu. Kada se stavi pod mikroskop, ona daje sasvim drugu informaciju. Obična tačka na kraju neke rečenice krila je obilje poverljivih informacija.

Ogromno poverenje koje je uživao kod Nemaca dovelo je do toga da ga, zadovoljni mrežom agenata koju je formirao u Engleskoj, pošalju u Ameriku. Zadatak mu je bio da i tamo organizuje jednu takvu mrežu.

Popov se i u Americi brzo snašao. Vrlo brzo je shvatio da Japanci spremaju napad na američku vojnu bazu Perl Harbor.

Po savetu MI-6, otišao je lično kod tadašnjeg šefa FBI-a, Džona Huvera, kako bi mu preneo informaciju. Rekao mu je i da je tu kako bi organizovao nacističku špijunsku mrežu u SAD. Ponudio mu je kontrolu nad njom.

Huver mu nije poverovao i skoro da ga je izbacio iz kancelarije. Zamerio mu je što je „došao iz nekakve nedođije, smestio se u apartmanu na Park Aveniji, jurio filmske dive i sl.“ Nije shvatio da je upravo to bio Popovljev paravan.

Samo četiri meseca kasnije, nakon što su pretrpeli ogromne gubitke u bazi Perl Harbor, Huver je spoznao svu tragediju svoje pogrešne procene.

Obmana koja je pomogla saveznicima

Po povratku u Evropu čekao ga je novi veliki zadatak. Trebalo je ubediti Nemce da će se savezničko iskrcavanje dogoditi u blizini Pa de Kalea.

Cilj je bio da se odvrati pažnja od Normandije. Obmana je i ovaj put urodila plodom.

Za ovaj poduhvat Dušan Popov je kasnije dobio i Orden Britanske imperije. Prema tekstu, smatra se da je time zaustavio sedam do petnaest nemačkih divizija za vreme savezničke invazije na Normandiju.

Kako je nastao Džejms Bond?

Po završetku II svetskog rata Dušan Popov prestao je aktivno da se bavi obaveštajnim radom. I dalje je, međutim, povremeno pozivan u MI-6 radi konsultacija.

Pisao je knjige o špijunaži, a knjige su pisane i o njemu. Ipak, proslavio ga je ni manje ni više nego Ian Fleming.

Negde pred polazak u SAD, boraveći u Lisabonu, Popov je upoznao tada još nepoznatog pisca. Fleming je imao ideju da napiše roman o špijunaži.

Znajući da ga ovaj prati, Popov je otišao u jednu kockarnicu sa 80.000 dolara u džepu. Toliko su mu Nemci dali da prenese u Ameriku.

Prihvativši izazov jednog lokalnog razmetljivca, Popov je stavio na sto 50.000 dolara i zaigrao na sve ili ništa. Ceo kazino je zanemeo jer nikada nisu videli toliko novca na jednom mestu.

Izazivač se povukao, a Fleming je ovu scenu iskoristio za svoj roman „Kazino Rojal“. Knjiga mu je donela svetsku slavu.

Kasnije su lik i delo Dušana Popova ovom, sada već slavnom piscu, poslužili kao trajna inspiracija za kreiranje lika najslavnijeg tajnog agenta.

Dušana Popova Srpska vojna obaveštajna služba pamti pod imenom „Duško“. To se i danas može pročitati u rubrici o značajnim ličnostima na njihovom sajtu.

U Abveru je bio agent „Ivan“, dok su ga u MI-6 znali pod nadimkom „Tricikl“. Taj nadimak dobio je zahvaljujući čestim ljubavnim trouglovima u koje se uplitao.

Ipak, u najširoj svetskoj javnosti ostaće zauvek upamćen pod imenom Bond.

Džejms Bond.

Izvor: womenandwineserbia.com