Kec u rukavu
Ne može se sa sigurnošću tvrditi gde i kada je nastao ovaj, po svemu sudeći, najstariji modelirani kolač. Svojataju ga Nemci, Francuzi, Italijani i Austrijanci. Ipak, reklo bi se da ga najbolje prave i promovišu žene iz Sremskih Karlovaca.
Odakle zapravo potiče kuglof?
Istorija često ume da bude nepouzdana i promenljiva. Tako se i za kuglof navodi više različitih priča o njegovom poreklu. Jedna od njih vezuje ga za Alzašku oblast u današnjoj Francuskoj. Razlog je jednostavan. Jedan od poznatih recepata nosi naziv „Alzaški kuglof“. Međutim, ova oblast je tokom istorije pripadala različitim državama. Zbog toga ni priča o poreklu kolača nije sasvim jednostavna.
Marija Antoaneta i legenda o kuglofu
Prema jednoj priči, Francuzi su za kuglof saznali zahvaljujući Mariji Antoaneti. Ćerka carice Marije Terezije udala se za francuskog prestolonaslednika Luja XVI. Navodno je tom prilikom u Francusku donela i neobičnu modlu za kolač. Ova priča zvuči zanimljivo, ali istorijski izvori o poreklu kuglofa nude i drugačija tumačenja.
Kuglof na evropskim trpezama
Jedan od najstarijih likovnih prikaza kuglofa datira iz XV veka. Nalazi se na slici na kojoj je mađarski kralj Matija Korvin prikazan za trpezom. Na stolu se, prema tumačenju ovog prikaza, nalazi i kolač nalik kuglofu. Kuglof ima različite nazive širom Evrope. U Češkoj i Slovačkoj poznat je kao Babovka. Italijani imaju svoje tradicionalne kolače sličnog oblika i različitih receptura. Poljaci ga takođe smatraju delom svoje tradicionalne kulinarske baštine.
Da li je kuglof ipak rimski kolač?
Jedno novije otkriće dodatno je zakomplikovalo priču o poreklu kuglofa. U okolini Beča pronađena je keramička modla iz rimskog perioda. Modla je veoma slična onima koje se koriste za današnji kuglof. Ovo otkriće otvorilo je prostor za tvrdnje da bi korene kolača trebalo tražiti još u rimsko doba. Italijanski autori su ovaj nalaz iskoristili kao argument u prilog tvrdnji da kuglof možda ima veoma staro poreklo povezano sa njihovim prostorom. Ipak, poreklo ovog kolača i dalje ostaje predmet različitih tumačenja.
Karlovački kuglof – vojvođanska tradicija
Bilo kako bilo, čini se da su Sremice posebno uspešno sačuvale i promovisale ovaj modelirani kolač. Na ovim prostorima ponovo je postao veoma popularan pod nazivom Karlovački kuglof. Posebno mesto zauzima recept u kojem se u testo dodaje čuveni karlovački bermet. Upravo taj dodatak daje kolaču lokalni karakter i povezuje ga sa gastronomskom tradicijom Sremskih Karlovaca. Zbog toga se kuglof s pravom može posmatrati kao deo vojvođanske kulinarske baštine. Njegova priča danas je spoj evropske tradicije i lokalnog identiteta.
Kuglof je nekada bio simbol prestiža
Do pred kraj XIX veka srednjem i nižem staležu nije bilo lako da u sopstvenoj kući ispeče hleb ili kolač. Domaćice su same mesile testo, a zatim ga nosile u gradske ili seoske pekare. Pekare su tada često pružale uslugu pečenja. Samo su bogatije porodice i aristokratija imale kućno ognjište sa posebnom peći za pečenje. Ni odgovarajuće modle nisu bile uobičajene. Zato se kuglof na trpezama imućnih porodica mogao smatrati znakom prestiža. Njegov izgled bio je podjednako važan kao i ukus.
Od svečane trpeze do svakodnevnog kolača
Zahvaljujući karlovčankama, kuglof se danas često nalazi na trpezama vojvođanskih domaćica. Popularan je jer se lako prilagođava različitim prilikama. Može se poslužiti uz belu kafu, čaj ili mleko za doručak i užinu. Uz crnu kafu, vino ili dobar liker, kuglof postaje pravi desert. Čokoladni kuglof često se služi uz crno vino ili kafu. Beli i voćni kuglof mogu se lepo kombinovati sa belim vinom ili čajem.
Bezbroj recepata za kuglof
Receptura za kuglof veoma je raznovrsna. Gotovo svaka domaćica ima svoj omiljeni način pripreme. Razlike se najčešće vide u dodacima i aromama. Kuglof može biti sa čokoladom, suvim voćem ili alkoholom. Često se dodaju bermet ili kvalitetna voćna rakija. Popularne su i varijante sa makom, višnjama, bundevom ili marcipanom.
Slani kuglof sa slaninom
Među novijim receptima posebno se izdvaja originalni slani kuglof sa slaninom. Ova verzija potpuno menja predstavu o kuglofu kao isključivo slatkom kolaču. Slani kuglof je još jedan primer kako se tradicionalni recept može prilagoditi lokalnom ukusu. A ako se nekome preko granice to ne dopada, možemo samo reći: neka prvo proba!
Karlovački kuglof čuva deo vojvođanske priče
Kuglof je tokom vekova menjao oblik, recepte i države koje su ga svojatale. Ipak, njegova tradicija opstala je širom srednje Evrope. U Sremskim Karlovcima dobio je posebno lokalno obeležje. Bermet, domaći recepti i umeće karlovačkih domaćica učinili su ga prepoznatljivim delom vojvođanske gastronomije. Zato Karlovački kuglof nije samo kolač. On je deo priče o običajima, domaćinstvu i gastronomskom nasleđu Srema.
Izvor: womenandwineserbia.com
